Либис 17
| ЛИБИС 17 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | напредна тренажна једрилица | |
| Посада | 2 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | ЛИБИС (Леталски институт "Бранко Иваниш" Словенија), Љубљана | |
| Пробни лет | октобар 1961. | |
| Уведен у употребу | 06.1963. | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Број примерака | 23 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Либис 17 је двоседа школска једрилица за напредну обуку једриличара, мешовита конструкција од челика, дрвета, пластике и тканина. Главни конструктор је био инж. Јоже Прхавец а производила се у Југославији 1960.-тих година у фабрици Летов у Љубљани.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
ЛИБИС (Леталски институт "Бранко Иваниш" Словенија), из Љубљане је 1961. године произвео једрилицу која је добила назив ЛИБИС 17. Једрилицу је пројектовала инжењерска група којом је руководио инж. Јозо Прхавец. Једрилица је била двоседа са седиштима у тандем распореду (једно иза другог) а носећа структура већ према препоруци Ваздухопловног Савеза Југославије је била металне конструкције. Једрилица је након фабричког тестирања предата ВОЦ-у на завршно опитовање пре него што је дабијена дозвола за серијску производњу.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Самоносеће крило је постављено на горњу ивицу трупа па је тако добијена летелица висококрилни моноплан.
Труп једрилице Либис 17 је направљен од заварене челичне решеткасте конструкције која је обложена импрегнираним платном. Облик трупа је елипсаст и попречни пресек му се смањује према репу. У кљуну једрилице је смештена пилотска кабина са два пилотска седишта смештена један иза другог (тандем распоред). Једрилица је опремљена дуплим командама са истоветним инструмент таблама на којима се налазе основни пилотски и навигациони инструменти. Поклопац кабине је једноделни, и отвара се унапред. Направљен је од плекси стакла. Опремљен је механизмом за лако одбацивање у случају ванредне опасности.
Крило је равно, трапезоидног облика са заобљеним крајевима, имало је праву нападну ивицу. Крило је било дрвене конструкције пресвучено стаклопластиком и опремљено аеродинамичким кочницама а аеропрофил је NACA 633618.
Стајни трап једрилице се састоји од фиксног гуменог точка са добош кочницом, који се налази испод кабине пилота и еластичне дрљаче на репу једрилице. Код серијске производње, поред овога уграђен му је и један фиксни гумени точак испод самог кљуна једрилице који је знатно олакшао слетање.
Варијанте једрилица
[уреди | уреди извор]- Либис 17 прототип - оригинални пројект
- Либис 17 серијски - модификована верзија са точком испод кљуна једрилице
- моторна једрилица Либис 17 - једрилици Либис 17 регистарски број YU-5076 је уграђен мотор са потисном елисом. Мотор је постављен на балдахин изнад крила.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Либис 17 а према изворима[1][2]
| Финеса | 1 : 27 при брзини 94 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]У фабрици Летов из Љубљане од 1963. године је произведено 23 једрилице овог типа који су дистрибуирани по аеро клубовима широм Југославије. Увидом у регистар југословенских летелица 1970. године било је регистрованих 23 једрилице Либис-17.
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Једрилица LIBIS 17 регистарски број YU-5069, Серијски № 319 се чува у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду. Аероклуб Постојна из Словеније поседује две такве летелице, које се налазе на депонији и чекају рестаурацију.
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- ВТЦ Делфин
- ВТЦ Тренер
- Икарус Кошава
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ jedrilica zračna
- ^ Taylor, John W R (1966). Jane's All the World's Aircraft 1966–67. London: Sampson Low, Marston & Co. Ltd. стр. 407.
Литература
[уреди | уреди извор]- Taylor, John W R (1966). Jane's All the World's Aircraft 1966–67. London: Sampson Low, Marston & Co. Ltd. стр. 407.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.